Među najznačajnijim porodicama u Srbobranu su i Gavanski. Iz te ugledne srbobranske porodice potiče i Marija, ćerka Pavla Gavanskog, a majka čuvenog pesnika Jovana Jovanovića Zmaja. Kao i mnoge druge starosedelačke porodice, i familija Gavanski se vrlo razgranala tako da tokom poslednja dva veka u Srbobranu nalazimo veliki broj visokoobrazovanih i imućnih ljudi sa tim prezimenom. Pa ipak, o porodici Gavanski nije puno pisano u zavičajnim knjigama o Srbobranu, tako da smo saznanja o njima dobijali uglavnom usmenim svedočanstvom živih Srbobranaca i članova porodice Gavanski. Zbog toga, iznete podatke treba uzeti sa rezervom, jer nemamo mogućnost njihove provere.
Jedan ogranak ove porodice, koja kasnije prelazi u Beograd, živeo je u kući koja je postojala pored sadašnje zgrade Narodne biblioteke Srbobran. Ta kuća je porušena i na njenom mestu je sagrađena današnja Pošta i stambena zgrada. Od te grane Gavanskih, pomenućemo Tošu koji je završio dva fakulteta, ekonomski i pravni, i živeo jedno vreme u Parizu i Njujorku. Sa svojom ženom Ružom rođ. Zlatanović imao je dve ćerke: Mirjanu Miru i Milicu Mimu, koja se posebno izdvajala svojom lepotom. U Reci produženog života, Moma Kapor piše za Mimu Gavansku da je „najlepša i najotmenija beograđanka pedesetih godina prošlog veka, platinasta kao Irena Forsajt.” Mira i Mima su živele u Beogradu, a samo povremeno tokom 1950-ih godina dolazile u Srbobran u posetu rodbini. Mima je kasnije bila profesor hemije, a njena sestra Mirjana, posle udaje, sa mužem odlazi u Ameriku gde završava studije matematike i po povratku postaje profesor matematike. Pošto nije bilo muških naslednika, ova beogradska grana Gavanskih se ugasila.
Treba spomenuti i da se Svetlana Gavanski, koja se odlikovala izuzetnom lepotom, pojavljuje u kultnom filmu jugoslovenske kinematografije Ljubav i moda snimljenom 1960. godine.
Jedan drugi ogranak ove značajne porodice, posedovao je veliku porodičnu kuću u Srbobranu odmah pored zgrade Dunđerske banke, na uglu današnjih ulica Svetog Save i Hajduk Veljka. Vlasnici te kuće su bila braća Stevan i Dejan Gavanski. Dejan se oženio sa Verom iz Subotice koja je bila iz vrlo bogate porodice i posedovala je više kuća u glavnoj ulici u pešačkoj zoni u centru Subotice. Imali su sina Bogdana koji je više vremena provodio u Subotici. Njegovom smrću se i ova subotička grana porodice Gavanski gasi.
Ipak, posebnu pažnju posvećujemo ogranku porodice u čijoj porodičnoj kući se od 1985. godine nalazi Narodna biblioteka Srbobran.
Fedor i Marta Gavanski su imali tri sina: Gavru (1871-1910), Milana (1879-1940) i Kostu (1881-1939). Milan i Kosta se nikad nisu ženili, a najstariji Gavra se oženio Milevom Hadžić (1879-1936) i sa njom izrodio četvoro dece: Todora Tošu (1902-1969), Milicu (1903-1987), Milana Mišu (1904-1979) i Mladena (1906-1975).
Pošto je Gavra umro dok su mu deca bila sasvim mala (imali su 4 – 8 godina), brigu o njima preuzimaju njihovi stričevi Milan i Kosta, pa kako su deca stasavala, tako su im njihovi stričevi dodeljivali deo porodičnog imanja. Svima su omogućili završetak studija u inostranstvu, samo je Milica završila gimnaziju i nije nastavila dalje školovanje.
Najstariji Todor je završio agronomiju u Zagrebu. Oženio se Jelenom Vučkov, ćerkom čuvenog srbobranskog, vrlo obrazovanog sveštenika Lazara Vučkova. Dobili su dva sina: Gavrila (rođ. 1941) koji živi u Novom Sadu sa suprugom Ljiljanom i sinom Dušanom (rođ. 1973), i Feodora (1943-1982) koji je sa Milicom Gajinović dobio sina Aleksandra 1972. godine.
Najmlađi Gavrin sin, Mladen, je studirao dve godine u Antverpenu u Belgiji i dve godine u Lozani u Švajcarskoj, gde je završio ekonomiju. Sa Darom Tatarski je dobio sina Dušana 1942. godine koji takođe živi u Novom Sadu sa suprugom i ćerkom Aleksandrom (rođ. 1979).
Milici i Miši ćemo posvetiti posebnu pažnju, jer oni do kraja ostaju u Srbobranu i kroz njihov život upoznajemo svet ove vrlo imućne i viskoobrazovane porodice srbobranskih veleposednika.
(Izvor: snimak razgovora sa Gavrilom i Dušanom Gavanskim, Novi Sad, 20.10.2021.)
Milan Miša Gavanski (1904-1979)
Milan Miša Gavanski (1904-1979), poznatiji kao Čika-Miša, rođen je u Srbobranu, u porodičnoj kući u ulici Svetog Save br. 19 koja je sada zgrada Narodne biblioteke Srbobran. Otac mu se zvao Gavra (1871-1910), a majka Mileva Gavanski rođ. Hadžić (1879-1936). Imao je sestru Milicu (1903-1987) i dva brata, Tošu (1902-1969) i Mladena (1906-1975).
Diplomirao je ekonomsko-pravne nauke u Beču, u roku od 4 godine, od 1922. do 1926. godine, a potom je doktorirao u Cirihu na temu „Uticaj osmočasovnog radnog vremena na produktivnost”. Govorio je ukupno pet stranih jezika: engleski, francuski, mađarski, pa čak i ciganski jezik, a nemački je tako dobro govorio kao da mu je maternji, pa je poznavao sva narečja nemačkih kantona u Švajcarskoj. Izuzetno obrazovan, imao je bogatu i vrednu biblioteku koja je posedovala i brojne knjige na nemačkom jeziku.
Nikada se nije ženio, ni on ni njegova sestra Milica, jer su im stričevi Milan (1879-1940) i Kosta (1881-1939) zaveštali svoja imanja ako se on ne oženi i ona ne uda. Tako je od stričeva nasledio oko 3.500 lanaca zemlje (oko 2.500 hektara), i bivšu govedarsku farmu, tzv. Mišin salaš, na krajnjem severnom delu srbobranskog atara, na granici sa feketićkim atarom. To imanje je obrađivao na tada najsavremeniji način, a savremene metode je koristio i u uzgoju goveda i svinja.
Između dva rata bio je u mogućnosti da sebi priušti sve što je poželeo. Paja Jovanović mu je slikao slavsku ikonu, Svetog Velikomučenika Georgija – Đurđevdan. Vozio je Ševrolet. Bio je miljenik Bogdana Dunđerskog, pa kad bi se vratio sa letnjeg obilaska mondenskih mesta po Evropi, Bogdan bi poslao auto sa vozačem po Mišu da ga doveze kod njega na Bogdanov salaš i Miša bi tamo ostajao po nedelju dana da ostarelom Bogdanu priča novosti iz pozorišta, pivnica i drugih mesta koja je obilazio širom Evrope. A kada je tokom svojih studija odlazio u Beč, svake godine bi sa sobom poneo poveću sumu novca koja bi mu tamo bila dovoljna za godinu dana. Ta suma je bila tolika, da je morao ići u Ministarstvo finansija da od državnih vlasti traži posebnu dozvolu da može da iznese toliki novac iz zemlje. Kad su ga kasnije pitali koliki je iznos bio u pitanju, odgovarao je da je bio dovoljan da se kupe dve tri manje kuće i pet šest krava.
Pred sam početak Drugog svetskog rata, nakon smrti svojih stričeva, prelazi da živi u njihovoj kući na uglu kod pijace, koju je dobi u nasledstvo. U toj kući je stanovao sve do svoje smrti, dok je u porodičnoj kući u sadašnjoj ul. Svetog Save ostala da živi njegova sestra Milica.
Posle Drugog svetskog rata, dolazi do velike promene nacionalizacijom imovine, tako da se završava period života u izobilju i putovanja po Evropi. Međutim, čika Miša se uspeo snaći i u novim okolnostima, pa je predao imanje državi pre nego što je donet Zakon o eksproprijaciji, tako da je država zbog toga njemu i sestri Milici ostavila maksimalno dozvoljenu količinu zemlje.
Čika Miša se tada izdržavao tako što je imao jedan od prvih traktora sa metalnim točkovima i dreš – veliku mašinu za vršidbu koja se koristila pre nego što je nastao kombajn. Kad bi majstori osposobili i upalili dreš, čika Miša bi ga odvukao na salaše da vrše žito negde u junu mesecu, a vraćao bi ga krajem avgusta. Tokom tog perioda on bi ga na motoru obilazio i pratio njegov rad.
Umro je iznenada na ulici, kod državne apoteke 1979. godine. Nakon njegove smrti, sestra Milica prelazi u staru kuću kod pijace, a porodična kuća iz 1902. godine u ul. Svetog Save 19 je prodata državi i u nju se 1985. godine useljava Narodna biblioteka Srbobran. O izgledu i nekim specifičnostima same kuće, vidi ovde.
(Izvor: snimak razgovora sa Draganom Savićem, Srbobran, 04.10.2021.)
Znamenite ličnosti i porodice
Najplodnije oranice su opredelile razvoj opštine Srbobran u pravcu zemljoradnje, a izgradnjom Velikog bačkog kNajplodnije oranice su opredelile razvoj opštine Srbobran u pravcu zemljoradnje, a izgradnjom Velikog bačkog kanala kojim je regulisan nivo površinskih i podzemnih voda, ne samo da je zemljoradnja unapređena, olakšana i podignuta na viši nivo, već je taj kanal predstavljao i najpovoljniji plovni put za transport poljoprivrednih i svih drugih proizvoda omogućavajući i razvoj trgovine. Oba prirodna uslova omogućila su da se tokom 19. veka u Srbobranu uzdignu kako u ekonomskom, tako isto i u privrednom, trgovinskom, kulturnom i obrazovnom pogledu ugledne porodice, velikoposednici i trgovci …
