Oslobođenjem od okupatora, nove komunističke vlasti organizuju svoju vlast i time započinje novi period stradanja za srbobranske veleposedničke porodice. Zakonom o agrarnoj reformi 1945/46. godine, oduzimaju se i nacionalizuju velike površine zemlje, tako da nekadašnjim dobrotvorima, zadužbinarima i visokoobrazovanim, a vrednim ljudima, ostaje samo malo parče zemlje, nazivan maksimum. Neki od predratnih industrijalaca se proglašavaju za saradnike okupatora, kao npr. Đorđe Đoka Dunđerski, pa im se po toj osnovi oduzima gotovo sve što su imali. Neki drugi, kao npr. članovi porodice Gavanski koji su uglavnom živeli na salašima, sa oduzimanjem zemlje izgubili su i pristup svojim kućama na salašima, tako da su se morali seliti kod rodbine u samo naselje, pa mnogi odlaze zbog nove vrste posla u Novi Sad, Beograd i Suboticu. Osim zemljišta, oduzimaju se i objekati, porodične kuće, privredni i industrijski objekati. Dešavalo se da u novim okolnostima doskorašnji najamnici, koji su kao radnici živeli na imanju veleposednika, sada imaju bolje uslove i da pomažu svoje nekadašnje gazde.
Koliko je zapravo velika promena koja je nastupila agrarnom reformom, vrlo slikovito nam ilustruju sledeći podaci. U Srbobranu su nezadovoljni poljoprivredni radnici još 1936. godine organizovali veliki štrajk u kojem je učestvovalo oko 3.000 radnika. Atar Srbobrana je u to vreme bio jedan od najvećih u Vojvodini i iznosio je oko 43.000 katastarskih jutara najplodnijeg zemljišta. Oko 92% vlasnika imalo je u posedu svega 50% zemljišne površine, dok je ostatak uživalo svega oko 8% vlasnika veleposednika. Iz ovih podataka se jasno vidi zašto je štrajk poljoprivrednih radnika, koji spada među prve štrajkove agrarnog proleterijata u Vojvodini, izbio baš u Srbobranu, a isto tako, uviđa se koliko je drastična bila promena nastala agrarnom reformom 1945/46. godine.
Agrarnom reformom i nacionalizacijom zemlje i objekata, dogodile su se velike promene u srbobranskom društvu i organizaciji celokupne privrede. Počeo je novi period uzdizanja Srbobrana na račun bivših veleposednika. Od oduzete zemlje formiran je zemljišni fond iz kojeg su novoformirane zadruge i preduzeća dobijala površinu koju će obrađivati. Dve decenije po završetku Drugog svetskog rata iz te nacionalizovane imovine i novoformiranih zadruga i manjih preduzeća, formiraće se agroindustrijski gigant Elan koji će obeležiti naredna gotovo pola veka Srbobrana. O velikim poljoprivrednim preduzećima Pionir i Elan detaljnije ovde.
Na ovom mestu ćemo još dodati da Elan iako je zapošljavao gotovo 1.500 stalnih radnika plus sezonsku radnu snagu, imao ogromna polja pod žitaricama i povrćem, voćnjake, stočarske farme, klanicu, fabriku za preradu voća i povrća, pogon za doradu semena, fabriku stočne hrane, silos, mlin, špiritanu, hotel i 19 prodavnica gde je plasirao svoje proizvode, ipak nije uspeo da preživi inflaciju i tranziciju ’90-ih godina 20. veka. Time se završio i taj period srbobranske istorije i njegovog uspona i razvoja koji mu je donela najplodnija bačka crnica i vredne paorske ruke.
Restitucijom poslednjih nekoliko godina, potomcima bivših veleposednika vraćeno je ukupno oko 4.800 jutara nacionalizovane zemlje. Za neke je to bilo prekasno. Drugi su to spremno dočekali. Sada nam ostaje da vidimo u kom pravcu će Srbobran dalje da se razvija i napreduje, u ovim novim okolnostima.
(Izvor: dr Radoslav Subić, Opština Srbobran – geografska monografija, Novi Sad, 1981.)
